![](http://nationalgreenhighway.org/img/kipm-2020/1469/image_RrxfcUtzI64yHZw.jpg)
Данас се обим Земље може мерити помоћу мерне опреме и сателита. Израчунао је величину Земље без напуштања зидова библиотеке у којој је радио.
Како је Ератостен измерио обим земље?
![](http://nationalgreenhighway.org/img/kipm-2020/1469/image_2veyy8ye4xLo.jpg)
Ератостен је грчки научник који је живео у египатском граду Александрији од 276. до 196. године пре нове ере. Радио је у александријском музеју. Дјеломично је то био музеј, дијелом научно средиште тога времена.
Музеј је имао ботаничку башту, виваријум, астрономску опсерваторију и лабораторије. Неки научници водили су научне дебате у публици музеја, док су други вечерали и разговарали у триклинијуму (то јест у трпезарији).
Интересантна чињеница: Грчки научник Ератостен израчунао је обим Земље пре више од 2000 година.
Ератостен је био задужен за библиотеку Мусеион, која је чувала око 100 хиљада књига написаних на папирним свитцима (врста папира направљеног од влакана биљке папирус). Ератостен је био заинтересован за све. Студирао је филозофију, историју и науку, био позоришни критичар. Многе колеге у музеју сматрали су га аматером, односно особом која је за све заинтересирана, али не зна ништа дубоко у истини.
![](http://nationalgreenhighway.org/img/kipm-2020/1469/image_51ti87yn6vDMMS6cSrs3.jpg)
Од путујућих путника, Ератостен је чуо за необичан феномен који су приметили у Сиени, граду који се налази јужно од Александрије. Путници су рекли да су у први дан лета - најдужи дан у години - у Сиени нестале сенке.Сунце је у то време стајало директно изнад његове главе, а зраци су му падали на земљу. Пажљиво завиривши у воду резервоара, било је могуће размотрити одраз Сунца на дну.
Интересантна чињеница: Опсег Земље је око 40 000 километара.
Ератостен је отпутовао у Сијену и у то се и сам уверио. Вративши се у Александрију, установио је да на најдужи дан у години у подне, зидови музеја и даље бацају сенку на земљу. На основу овог једноставног запажања успео је да израчуна опсег Земље. Овако је то урадио.
Израчунавање кругова
Ератостен је знао да због огромне удаљености од Земље до Сунца, последње зраке допиру и до Сијене и до Александрије, паралелно. Односно, сунчеви зраци који падају на земљу у Александрији су паралелни са зракама које истовремено падају на земљу у Сијени. Да је Земља равна, онда би сјене на њој нестале 21. јуна. Али будући да је, закључио је, Земља закривљена, тада у Александрији, 500 миља од Сијене (1 миља је једнака 1.609 километара) на север, локални зидови и стубови су нагнути у односу на зидове Сиене и стубове према нама под неким углом.
![](http://nationalgreenhighway.org/img/kipm-2020/1469/image_M4Ajk1c85uk7mUg989qe.jpg)
Тако је у подне првог дана лета Ератостен измерио сенку коју је бацио обелиск, која је била недалеко од музеја. Знајући висину обелиска, лако је израчунао дужину линије која повезује врх обелиска и крај сенке. Резултат је био замишљени троугао. Након што је троугао „обрисан“, остао је, користећи правила геометрије позната у то време, израчунати његове углове. А Ератостен их је израчунао.Открио је да је угао одступања обелиска од сунчеве зраке нешто већи од 7 степени.
Пошто вертикални објекти у Сиени нису бацали сенке, угао између њих и сунчевог зрачења био је нула степени. Укратко, није било угла. То је значило да је Александрија била удаљена 7 степени од Сијене на ободу земље. Овај угао између градова је1/ 50 део круга. Сваки круг садржи 360 степени, а круг земље у том смислу није изузетак. Ератостен је умножио удаљеност између Сијене и Александрије - 500 миља - за 50 и добио вредност обима Земље. Испоставило се да износи 25 хиљада миља. Савремени научници, који су мерили обим Земље коришћењем висококвалитетне технологије, открили су да је она једнака 24,894 хиљаде миља. Свеједно, Ератостен се показао као првокласни научник, а не аматер.
Одређивање растојања на земљиној површини
Тренутно постоји читава наука - геодезија, која се бави утврђивањем растојања на земљиној површини. Геодети користе посебне инструменте за одређивање угаоних растојања. Они проучавају флуктуације гравитације на нашој планети како би открили прави облик Земље. За израчунавање углова користе се сателити. Такав сателит креће се ка врху замишљеног троугла, а његова друга два угла постављена су у унапред одређене тачке на земљиној површини.