Слика Викинга која се срушила на нас има мало заједничког са оним што је њихова култура заправо представљала. Једина непроменљива чињеница је била да су били одлични морнари и свирепи неустрашиви ратници.
Највећи део њих били су сељаци норвешког, данског и шведског порекла. У кампањама их је привлачила жеђ за профитом и видљива пренасељеност на њиховим родним територијама.
Нација ратника
Викинги нису били нити један једини народ. Овај народ је укључивао више етничких група одједном. Читава скандинавска територија у то време није била подељена у три државе. Била је то динамично променљива политичка мапа малих племена. Сам концепт „викинга“ подразумевао је вероватније ратника који учествује у кампањи, уместо да припада одређеној етничкој групи. На новим територијама је све морало бити минирано независно.
Сада често можете чути мишљење да Викинги нису били перљиви прљави дивљаци који су знали само убијати. Убијали су, без сумње, и радије су били заробљени. А бројни налази кућних алата као што су чешаљ за чешљање, пинцета, бритва и остаци сапуна указују на то да су Викинзи пазили на свој изглед и били веома чисти.
Штавише, људи који су поседовали тако дубок систем културе и веровања (наиме, у множини, уопште нису имали заједничку религију), једноставно не могу бити животиње које покреће жеђ крви.
Њихове су зграде биле пажљиво уређене, а изглед је рађен с мање шкртошћу као што то раде модерни архитекти.Њихово оружје је буквално уметничко дело.
Када говоримо о викинзима, они данас представљају велике плавуше, али историјски подаци говоре да је просечни викинг порастао за око 170 центиметара, што је мало чак и према древним стандардима. Викинзи су били вишенационални и гостољубиви људи, са њима се населио и планинарио огроман број народа, који су имали различиту боју косе и својство.
Говорећи о коси, бела боја се сматрала идеалном и атрактивном, јер су користили посебан сапун за посветљење косе.