Ако бисте могли да гледате Земљу са стране, одлучили бисте да Земља има веома лоше држање. Земља лети око Сунца, нагињући се мало у страну (попут једрилице са јаким ветром).
Земљина осовина нагиба
Угао земљине осе је 23,5 степени од вертикалне линије. То се догодило током смртоносних трка, услед којих је наш Сунчев систем формиран пре 4,6 милијарди година.
Сунце, Земља и осталих осам планета у нашем планетарном систему формирани су из ротирајућег облака међузвезданог гаса и прашине. Научници верују да је Земља нарасла на величину планете, апсорбујући честице које се сударају с њом. Милиони година су прошли, светови су се формирали и урушавали, из њихових делова настале су планете у свом модерном облику. Природни сателит Земље се можда створио током судара вруће Земље са великим космичким телом.
Зашто се земаљска осовина нагиње?
Према Цларку Цхапману, астроному из Института за планетарне науке у Туцсону у Аризони, била је потребна огромна експлозија да би Земља добила тренутну орбиту. Захваљујући експлозији, живот на нашој матичној планети постао је веома занимљив. Резултати овог удара још су јесени обојени жутим, лети лети морску обалу на обали Средоземља, омогућава деци да се муче у рекама, а зими изазивају обилне снежне падавине на задовољство деце и градских градских власти.Ова последња одлучујућа експлозија створена је на Земљи четири сезоне.
Али како се то магично догодило? Као резултат Великог праска, Северни пол се нагиње ка Сунцу шест месеци, а током наредне половине нагиње се у супротном смеру. Када се Северни пол нагне према Сунцу, Сунце блиста топло и јарко у Северној хемисфери, дани су дуги. Ако се ноћи почну продужавати и постајати хладније, тада је Северни пол почео да се нагиње у супротном смеру од Сунца. У Јужној хемисфери слика је супротна, односно када је топло на Северној, а на Јужној хемисфери, и обрнуто.
Цхапман наглашава да да је Земљина осовина строго окомита на њену орбиту, не би постојало годишње доба. Земљина орбита није идеалан круг, па би се температура на Земљи незнатно смањивала како се Земља удаљавала од Сунца. Како се Земља приближавала Сунцу постајало би мало топлије. Али ове временске промене би подсећале на промену годишњих доба једнако као што шапат подсећа на крик. Не бисмо имали ни зиму, ни јесен, ни пролеће, ни лето. Такве речи не би ни постојале на нашем језику.