У Сједињеним Државама, првобитно британској колонији, проширио се протестантизам, а не англиканизам - како се то могло догодити? Окренимо се историји и све ће постати много јасније.
Почетком КСВИИ века у Европи је настао нови верски покрет, усмерен против догми Римокатоличке цркве. Накнадно се звала Реформација. Његове присталице оптуживале су католицизам да негира истинске хришћанске принципе проглашавајући слободну вољу и избор. Један од центара у коме су се одвијали ови догађаји била је Енглеска.
Амерички протестанти
Енглеска реформирана црква одрекла се католичког веровања, али оставила је многе своје обреде и традиције. Тако је требало да се ослободе супротности између реформатора и присталица римске цркве и на крају постигну признање протестантске теологије.
Међутим, нису се сви присташе енглеске цркве сложили с овом одлуком. Појавила се опозициона слојева, захтевајући разбијање свих веза које повезују стару цркву са новим покретом. У католичкој догми видели су симболе из прошлог ропства, од којих су ослобођени захваљујући новим верским погледима.
Енглеска црква деловала је у спрези са секуларном моћи и подржавала је на све начине. Због тога су отпадници били приморани да редовно посећују црквене службе.Сопствена верска окупљања била су строго забрањена. За непослушност која прети протеривањем, затвором или смрћу. Почео је велики прогон протестаната. Требало им је безусловно подношење и признавање ауторитета Енглеске цркве.
Малтретирани и прогањани, били су приморани да траже уточиште ван своје домовине. Први ходочасници су отишли у Холандију, а одатле преко океана у Нови свет. У Америци су 1620. године досељеници из Енглеске створили колонију Плимут, са којом је започела историја Сједињених Америчких Држава.
Оснивачи нове државе прогласили су слободу избора, укључујући и питања религије. Главна теза која је била основа протестантске цркве јесте да човек долази до вере по сопственим убеђењима и на позив свог унутрашњег гласа. Религијске погледе не треба наметати споља, посебно на насилни начин.
Касније су отпадници из европских земаља, сазнајући за постојање слободне државе, пожурили у Америку. Становништво је расло, протестантска црква је ојачала свој положај. Временом су темељи овог учења формирали друштвена и политичка становишта у Новом свету, утичући на све сфере живота.
Разлике између протестантизма и католицизма
Главне разлике између ова два хришћанска покрета односе се на основна питања вере:
- Протестантизам проглашава једнакост свих верника пред Богом и негира важност клера за разлику од Католичке цркве.
- Већина религиозних култова у протестантизму отказује се са изузетком главних: крштења и заједништва.
- Служба се овдје одржава на матерњем језику вјерника и састоји се од једноставног читања молитви и пјевања псалма.
- Протестантизам негира атрибуте католичке цркве: свеће, иконе, звона и храмове.
- Службе се одржавају у скромним кућама богослужења.
Главни постулат овог покрета је унапред одређивање судбине на божанском нивоу. Другим речима, пре рођења, свакој је особи суђено да заврши у паклу или да оде у рај. Ово је одређено милошћу Божјом која се манифестује успехом животног пута. Међутим, током живота човек може да докаже да заслужује бољу судбину ако постигне просперитет и срећу а да га нема при рођењу.
Највећим делом због овог веровања, протестантизам се сматра оснивачем капиталистичког система који данас доминира Сједињеним Државама.
Капитализам и протестантизам
Данас је више од 600 милиона људи присталица протестантизма. Дистрибуирају се широм света. Али Сједињене Државе остају главни фокус ове религије.
Разлог за то су горе наведени историјски догађаји, који су присилили прве отпаднике да потраже уточиште на новој земљи. Поред тога, ово је омогућено блиским преплитањем догми протестантске вере и принципа капиталистичког система који прокламирају слободу појединца и тежњу ка успеху као главне циљеве у животу.