С порастом нивоа оптерећења долази до смањења метаболичке запремине.
Запослени на Хунтер колеџу на Градском универзитету у Њујорку пратили су промену метаболичког обима тркача у маратону, упоређујући то са количином других спортиста који су учествовали у истраживањима. Као резултат тога, доказано је да с повећањем физичке активности испитаници осећају смањење метаболичке запремине. Сви подаци о истраживању приказани су у научном часопису Сциенце Адванцес.
У САД-у (2013) је одржан маратон који је почео из Лос Анђелеса и завршио у Вашингтону (ДЦ). Током маратона, спортисти су престали да спавају. Трајање маратона је 4 месеца. За универзитетске научнике, овај маратон био је јединствена прилика да спроведу своје студије о издржљивости људског тела.
Главни циљ истраживања био је метаболички обим, који је однос броја потрошених калорија дневно и метаболичке стопе тела у мировању. Да би израчунали први индикатор, научници су користили методу двоструког обележавања молекула воде. Захваљујући томе, научници су успели да прате пут кретања изотопа тела приликом мерења запремине угљен-диоксида.
За експеримент је одабрано 6 маратонаца који су прегледани током прве и последње недеље маратона. Према резултатима студија утврђено је да се с повећањем физичке активности метаболички волумен смањује.
Подаци ове студије упоређени су са подацима добијеним током тромесечне бициклистичке трке Тоур де Франце, која је прошла кроз Антарктику и стање жене у трудноћи. Резултати обе студије су били слични.
