Пулсар је космички извор рендгенске, оптичке, гама или радио емисије са магнетним пољем који је настао након експлозије супернове. Пулсар ПСР Ј0835-4510, смештен на удаљености од нашег света од 959 светлосних година, привлачи пажњу чињеницом да прави око 11 обртаја у секунди, а истовремено има огромну оптичку светлост.
Астрономи са Универзитета Монасх, Универзитета МцГилл, Универзитета Монасх (Канада), Универзитета у Тасманији скренули су пажњу на још једну занимљиву карактеристику овог пулсара, који има друго име као Пулсар у једрима. Има пропусте, тј. непредвидиво повећање брзине. Обично се постепено смањује због процеса инхибиције, који настају због емисије високоенергетских честица и моћног зрачења.
Показало се да се након такозване пропусте пулсар ротирао брже. Након неког времена почео је да се врти као и обично. Резултати студије добијени су анализом података из 2016. године.
Студија научника показала је да се у кортексу пулсара налазе супер течни неутрони. Они се крећу према ван великом брзином, али на путу им је чврста спољна кора. Због удара пулсарска звезда почиње да се врти. Тада други део течности суперфлуида неутрона надмашује први. Због тога се кретање звезде постепено успорава, падајући на своју уобичајену брзину.Овај феномен открио је Паул Ласки, научник са Монасх Института.
Сличан феномен је већ неколико пута описан у научној литератури. Али недавно је то откривено захваљујући заједничком раду канадских научника.
Добијени резултати посматрања нису у складу са општеприхваћеном теоријом понашања пулсара. Према др. Грегу Асхтону (Универзитет Монасх), пре грешке (глитцх), звезда донекле успорава брзину ротације око осе, а затим је поново наставља.
Према научницима, тајанствена ротација пулсара је кључ за решавање проблема. Али да бисмо поуздано могли говорити о томе зашто се појављује, потребни су нам нови подаци из астрономских истраживања. До сада астрономи виде везу између експлозије супернова (односно објеката који повећавају осветљење за 10 или више магнитуде) и стварања пулсара.