Према научницима, главни разлог изумирања неандерталаца повезан је са падом наталитета.
Неандерталци су живели истовремено са прецима модерних људи и били су им врло слични. На пример, њихов раст достигао је 160-165 цм, физички облик је био масиван, а кутија лобање је имала издужен облик. Величина лобање је била нешто већа од оне у хомо сапиенсу. Неандерталци су имали дуге издужене удове и кратак врат. Ови фактори доприносе чињеници да савремени научници не престају да проучавају историју неандерталаца.
Постоји претпоставка да су први преци хомо сапиенса, који су припадали раним неандерталцима, живели у Европи пре око 600 хиљада година. Што се тиче времена изумирања последњих представника овог хоминида, оно потиче пре 40 хиљада година.
Познато је неколико теорија о смрти неандерталаца. На пример, према једном од њих, главни разлог су климатске промене, а други је развој предака савремених људи. Сви научници једногласни су само у чињеници да су се гени неандерталаца помешали са генима хомо сапиенс.
Данас је постала позната још једна теорија о смрти неандерталаца, коју су изнели научници из Француске. Сигурни су да су неандерталци изумрли због смањења наталитета. Они су писали о овом научном раду, који је објављен у публикацији Плос један.
У чланку се спомиње да је стопа наталитета неандерталаца пала за 2,7%, што је довело до њиховог изумирања у наредних 4 хиљаде година.Према њиховом мишљењу, плодност је опала као резултат несташице хране и конкуренције модерних људи. Једнако важно за пад плодности је и мешање са савременим људима. Ово потврђује откриће у Кини лобање древног неандерталца који је имао пуно сличности са хомо сапиенсом.