Жирафе имају невероватну грађу тела. А ако су код многих животиња то масни израстаји костију који се користе за заштиту, онда је код жирафе то само неколико малих израслина. Зашто су му потребни такви рогови?
Прича о појави жирафа
Удаљени преци ове животиње појавили су се у миоценском периоду (пре 23-5 милиона година) и потицали су од артиодактила попут јелена који живе у Азији, Африци и Европи. Дуго су на Земљи постојале многе врсте жирафа, али с почетком плеистоцена (пре 2,58 милиона година) скоро све су оне изумрле. До 21. века преживеле су само две врсте: жирафе и окапи.
Интересантна чињеница: Прве жирафе, живеле пре 2 милиона година, имале су кратак врат, али у процесу еволуције истезале су се тако да је људима било лакше добити храну.
Сада жирафе живе у Африци, у југоисточним саванама. Они су биљоједи и хране се лишћем локалних стабала. Због предатора, њихов број се редовно смањује, али људи покушавају да се брину о животињама, доводећи младе јединке у резерве и стварају услове за појаву потомства.
Зашто жирафе имају рогове?
Тренутно научници немају јасан одговор зашто су жирафи потребни рогови. Најлогичнија теорија је да је овај елемент главе отишао животињи од далеких предака. Као и већина биљоједа без патуљастих животиња, потомци жирафа имали су израстке на глави који су се користили за заштиту. Али због дугог врата, створења су била незгодна да спуштају главу напред, а јак судар могао је оштетити кичму.И у току еволуције рогови су се смањивали као непотребни.
Једино где модерне жирафе користе рогове је парење. Мужјаци током битке за женку могу их користити као оружје и ударити противника. Женке имају исте развијене рогове, али их ни на који начин не користе. Неки појединци имају велик раст на челу, што би се могло погрешно сматрати трећим рогом.
Научници сугеришу да су рогови добили жирафу од далеких предака. Са тако дугим вратом није се лако обранити уз помоћ главе, па постепено израстање кости преко чела смањује се и постаје прекривено длаком. Сада их мужјаци користе само у играма парења.
