Наш Универзум је оно што нас окружује. Простор није само празан, већ је испуњен мноштвом објеката, попут звезда, планета, маглина, галаксија, црних рупа, пулсара, квазара.
Можемо видети шта нам стоји на располагању захваљујући најновијим технолошким иновацијама. Све што се може снимити помоћу моћних телескопа назива се видљивим Универзумом. Ко зна шта је ван наше свести и разумевања? Али сада ћемо говорити о највећим планетима у Сунчевом систему.
Меркур
Меркур је најмања и најближа планети Сунцу. Маса Меркура је само једна двадесета од масе наше планете радијус је око два и по пута мањи од полупрека Земље и износи 2440 километара. Ово је мала, али невероватно врућа планета. Температура на Меркуру може достићи и до 400 степени Целзијуса а ово се објашњава близином небеског тела у односу на површину сунца. Први пут је планета детаљно истражена помоћу моћне свемирске сонде Маринер-10 1975. године.
Марс
Марс је четврта планета на најудаљенијој удаљености од Сунца. Његова старост је слична старости Земље и према научницима износи око четири и по милијарде година. Марсов радијус је 3390 километара и због тога је гравитација много мања него на Земљи. Гравитација на Марсу ће вам се чинити угодном јер особа у сличним условима изгуби и до 60 одсто телесне тежине. На Марсу се примећују велики скокови температуре. На екватору планете температура може досећи 20 степени топлоте. На половима је већ озбиљна прехлада (до минус 120 степени Целзијуса).
Венера
Венера је друга планета која се највише удаљава од Сунца. Иако је небеско тело добило име по богињи љубави и лепоте, важно је напоменути да је свет Венере невероватно непријатељски расположен. Маса Венере се не разликује много од масе Земље и износи око 82 процента масе Земље. Дан на Венери траје чак 243 дана, а пуни циклус орбиталне ротације небеског тела завршава се за 225 дана. Венера је по маси, величини и саставу слична Земљи. Полумјер Венере је око 6052 километра.
Штавише, атмосфера на планети се састоји од азота, водене паре, сумпорне киселине, аргона и угљен-диоксида у високим концентрацијама. Венера нема сателите и има своју атмосферу, која је апсолутно неподобна за живот, јер се углавном састоји од угљен-диоксида.
Земљиште
Земља је наш дом. Планета је трећа удаљена са Сунца. Старост Земље достиже 4,5 милијарди година, а према научницима, Земља је настала од прашине, гаса и малих остероида после формирања Сунца. Земља није највећа планета Сунчевог система. По величини је нешто већа од Венере и њене просечни радијус је 6371 километар. Наша планета је једина насељена у Сунчевом систему због своје атмосфере. Површина земље је 80 одсто воде.
Нептун
Нептун изгледа невероватно лепо. Атмосфера планете је плава и састоји се од нечистоћа метана и хелијума. Планета је откривена готово одмах након открића Урана 1781. године.Пречник планете Уран је око 49 хиљада километара. Нептун тачно прелази величину Земље тачно седамнаест пута. На планети влада прилично милитантна атмосфера.
Брзина вјетра у неким дијеловима Нептуна може досећи и шест стотина километара на сат. Необичне облачне пруге на површини планете Воиагер заробљене су. Температура на Нептуну пада на минус 220 степени Целзијуса и ово је прави ледени свет, смештен далеко од наше звезде.
Уран
Уранијум је још један гасни гигант који привлачи пажњу. Пред нама је прави ледени свет који се састоји од гаса. Уран је открио Вилијам Херсцхел, који је приметио предмет у сазвежђу близанаца.Откриће је пријављено Краљевској научној заједници Велике Британије. Научника је збуњивало да је површина неразумљивог предмета округла, што је одговарало планети. Урана су у почетку називали "Џорџова звезда", али је касније добио име у част једног од грчких богова. Пречник Урана је педесет хиљада километара. Пречник је четири пута већи од пречника Земље. Штавише, тежи четрнаест пута више од наше планете. Узгред, ова планета има огроман број месеци. Уран је окружен са двадесет седам месеци разних пречника који се стално врте око њега. Пречник луна варира од једног и по до двадесет километара.
Уран се састоји од гаса, али његови месеци укључују стене и лед. Срце планете је стеновито језгро, које је окружено чврстим слојем воде. Атмосфера Урана је метан и амонијак. У горњој атмосфери планете, коктел метана, хелијума, водоника.
Сатурн
Сатурн није само једна од највећих, већ је и једна од најлепших планета Сунчевог система. Откривени Сатурн био је познати научник Галилео Галилеи и овај догађај се догодио давне 1610. године. Пречник Сатурна је око 116 хиљада километара. Око Сатурна налазе се импресивни прстенови који се протежу на удаљености до 120 хиљада километара од површине планете. Маса Сатурна је 95 пута већа од масе наше Земље.
Гасни гигант има импресивне облаке који су много шири од екватора него на половима планете. Атмосфера Сатурна је изузетно нестабилна. Колосални урагани и вихори непрестано бјесне по њеној површини. Још један Сатурнов феномен су беле флеке које личе на чувену црвену мрљу Јупитера.
Највећа планета Сунчевог система
ЈупитерНајвећа планета Сунчевог система је Јупитер, онима пречник од 142.974 километра. Небеско тело је добило име по једном од старих римских богова. Ова планета је видљива голим оком са Земље. Јупитер је толико огроман да би могао да прими све планете нашег Сунчевог система. Ово је гасни див, у којем влада право краљевство хладноће. Јупитер се због своје колосалне величине ротира врло брзо. Дан на Јупитеру траје само десет сати. И све се то дешава због изражене центрифугалне силе која постоји на екватору планете.
Планета има не само највећу масу и пречник у Сунчевом систему, већ и највећи број сателита. Јупитер укупно има шездесет сателита који се окрећу око њега. Четири највећа сателита, скоро величине Земље, открио је Галилео Галилеи 1610. године након дуготрајних посматрања небеског тела. Атмосфера Јупитера састоји се углавном од водоника и хелијума.
Његова површина је бескрајни океан водоника. Магнетосфера Јупитера је двадесет пута јача од магнетосфере наше Земље. Најјаче олује и урагани непрестано одјекују на површини Јупитера, због тога на њему можете видети црвену тачку.