Људски нервни систем има веома сложену организацију, а његова структура и везе прилично су рањиви на негативан утицај спољних фактора. Према научним студијама, мозак на позадини сталних тренинга и високог нивоа физичког здравља не зауставља свој развој, чак ни у старости.

Поуздано је утврђено да се развој и компликовање односа са спољним светом кроз нервни систем састоји само у промени структуре нервних ћелија, њиховом проширивању и убрзању преноса информација. Међутим, пуњење и репродукција нервних ћелија у људском телу је немогуће.

Из претходног произлази да треба посветити максималну пажњу здрављу нервног система. У недостатку дететових урођених абнормалности и генетске предиспозиције за неке поремећаје нервног система, одговорност за његов нормалан развој је на родитељима. Особа је рођена са неформираним нервним системом, тако да окружење увелико утиче на даље менталне способности и отпорност неурона на подражаје.

Стална напетост и прекомерни рад мозга доприносе формирању темпераментног и неуравнотеженог карактера.
Надимања и депресивна стања различитог степена озбиљности појављују се као резултат сталног стреса, великог менталног стреса и прекомерног рада и важни су сигнали поремећаја нервног система.Нервозе у недостатку одговарајућег лечења могу да се развију до опсесивних стања, дубоке депресије и шизофреније.

Мора се схватити да поремећаји нервног система утичу не само на менталну равнотежу, већ и нарушавају рад унутрашњих органа (пре свега органа за варење, кардиоваскуларног и ендокриног система), што доводи до озбиљних здравствених последица.

Било какве промене у психо-емоционалном стању не треба занемарити. Не бојте се лекарског прегледа како бисте дијагностификовали поремећаје нервног система и утврдили могуће узроке њиховог развоја.

За превенцију болести и дисфункција нервног система чешће треба посећивати ваздух на отвореном, носити се активностима на отвореном са елементима екстремних спортова, када се мозак пребаци са радних проблема и свакодневне вреве.