Астрономи су пронашли компоненте рибонуклеинске киселине у астероидима. Ова органска супстанца игра улогу посредника: копира фрагменте ДНК и доставља их рибосомима. Код рибосома информације се читају у РНК ради синтезе протеина.
Угљени хидрати - рибоза, арабиноза и ксилоза - пронађени су код астероида НВА 801 и Мурцхисон. Поред тога, у њиховом саставу је пронађено пуно угљеника. Штавише, много је више од живих бића на Земљи. Тако важне информације добијене су анализом супстанце астероида помоћу гасне хроматографије, масене спектрометрије. Ове методе истраживања сортирају различите молекуле према тежини.
Показало се да је у астероиду Мурцхисон садржај шећера од 6,7 до 180 милијарди. У свемирском објекту НВА 801 угљених хидрата је нешто мање - од 2,3 до 11 милијарди делова. За таква космичка тела ово је много. Резултати научног истраживања потврђују хипотезу научника о ванземаљском пореклу живота. Према јапанском астроному Иосхихоро Фурукава, угљени хидрати ванземаљског порекла су били од великог значаја за појаву РНК и ДНК на Земљи пре милијарде година.
Астрономи нагађају да би астероиди могли бити контаминирани органском материјом која је унета са Земље. Међутим, спектрографска анализа показала је да се угљени хидрати не могу уносити са Земље.Такође, аминокиселине, супстанце неопходне за синтезу сложених протеина, који су основа живота на нашој планети, не могу се увести у ове и друге астероиде.
Да би потврдили хипотезе, научници планирају да истраже више астероида како би открили трагове угљених хидрата у њима. Суочавају се са многим изазовима. Једна од њих је и анализа да ли молекули имају пристраност - лево или десно. Ово је важно за откривање биолошке активности угљених хидрата и, уопште, откривање природе такве изомерије ових органских супстанци. Чињеница је да су само живо-померани изомери погодни за живот. Зашто су изодери са правом пристраности неприкладни за изглед и одржавање живота?
Резултати анализа састава угљених хидрата приближит ће научницима разоткривање још једне мистерије: зашто у свим живим бићима на Земљи постоје само леворотаторни изомери угљикохидрата. Исти подаци важни су како би се схватила веза између метеорске активности и појаве живота у ери младе Земље. Иако су нуклеарне компоненте раније откривене на астероидима, откриће тамошњих шећера може донети револуцију у разумевању порекла живота не само на Земљи, већ и широм Универзума.
Резултати овог открића научника помоћи ће да разумеју како настаје ДНК, како утиче на разноликост живота и зашто за милионе врста живих бића дели готово 80 процената ДНК. Ово је једно од важних нерешених питања савремене биологије.
