Током последњих деценија, светска популација је огромним темпом почела да расте, и зато бескрајни пораст градског становништва никога не изненађује. Две десетине милиона људи могу живети у једном граду, а још више - то доказују кинески и индијски мегацити. Међутим, становништво је једно питање, а густина насељености друго.
У свету постоје градови са огромним показатељима густине - чини се да људи тамо буквално ходају један око другог. Топ 5 ће вам омогућити да узмете у обзир градове у којима број људи по квадратном километру ствара стварне проблеме.
Пето место - Шангај
Упркос чињеници да је Шангај са својим више од 14 милиона становника схваћен као синоним за огромну гомилу људи, он заузима тек пету позицију у овој оцени. На 1 квадратни километар простора просечно се налази 18.630 људи. Овај огромни мравињак један је од најмоћнијих индустријских центара у Кини, који карактеришу озбиљни еколошки проблеми.Понекад овде чак нема ничега за дисање, локалне власти су пре неколико година поставиле кабине за кисеоник, које становницима насеља покривеног смогом омогућавају да повремено дишу.
Четврто место - Карачи
Град Карачи се налази у Пакистану и Укупно у њему живи око 10 милиона људи.. У чему Густина насељености је огромна и износи 18.900 становника по квадратном километру. А ако је то још увек могуће замислити са кинеским Шангајем, јер се град састоји од небодера и високих зграда, онда се локална ситуација чини потпуно неразумљива и комична, јер таквих добробити цивилизације нема, а град су углавном ниске зграде од пар спратова.
Треће место - Дака
Многи људи нису ни чули за овај град, али у међувремену је главни град Бангладеша и заузима треће место по густини насељености у целом свету! Наравно, нема толико људи у граду, по стандардима мегацртова. Становништво је мање од 10 милиона људи, али на сваки квадратни километар површине живи 23.029 људи! Људи се слијевају у главни град своје државе у потрази за бољим животом, а карактеристике рељефа и терена у цјелини не дозвољавају им да се настане шире, што ствара такав параменија.
Друго место - Калкута
Густина насељености у главном граду Бангладеша је огромна, али Индијанци су могли да остану још гушћи. У Калкути живи више од 14 милиона људи, ово је велико градско подручје које се састоји од више насеља која су постала једно. Могућност расподјеле људи међу околним територијама није представљала никакав интерес за локалне становнике, а они очито воле да живе у таквој гужви. Густина насељености у граду износи 23.900 људи по квадратном километру простора.
Најнасељенији град на свету
Најнасељенији град на свету - Мумбаи. Љубав према Индијанцима у гомили људи потврђује чињеница да и индијски град постаје неприкосновени лидер у овом рејтингу. У прошлости су га звали Бомбај - у оне дане када људи нису ходали овде буквално једни другима. Тренутно у граду живи око 14 милиона људи на сваки квадратни километар површине живи 28.515 људи! Ако израчунате укупну површину овог насеља и поделите га на локалне становнике, испада да свака особа има 35 квадратних метара. И једно је ако је такав стан предвиђен у стану - такав је простор по особи у целом граду, укључујући његове изграђене и неизграђене деонице, путеве и препреке!
Високе зграде за индијске градове луксуз су који се може видети само у центру. А остатак територије заузимају бројни простори сламова са кућама на једном спрату или напреднијим варијантама на 2-3 спрата, не више.
Шта је са Москвом?
Густина насељености у Москви посебно се осећа ујутро у подземној железници, на што се активно жале локални становници и посетиоци. У ствари, индикатор густина за најнасељенију метрополу Русије је 4834 људи по квадратном километру. У поређењу са лидерима светског ранга, то уопште није много, поготово јер у главном граду Русије живи 12,5 милиона људи. Постоје и други подаци који узимају у обзир не само локалне становнике, већ и гостујуће становништво, а у овом случају густина је већ назначена на 9682 људи по квадратном километру.
Али ни у овом случају Москва не стиже чак ни на 10. место у светској ранг листи, налази се у другој десетој, узимајући у обзир придошлице, и далеко више од 30. ако се узму у обзир само званични подаци. Московске гужве и гужве у подземној железници су ситнице у поређењу с оним што се може видети у свету, посебно у азијским земљама.